БЕОГРАД – У скупштинску процедуру ушло је више предлога измена закона из области финансија, међу којима су Закон о јавном дугу, Закон о акцизама и Закон о електронском фактурисању.
У разлозима за доношење измена и допуна Закона о јавном дугу наводи се да је, у циљу приступања Србије Европској унији (ЕУ), неопходно извршити ову измену, првенствено у домену усклађивања са прописима о контроли државне помоћи, у складу са акционим планом са роковима за усклађивање неусклађених шема државне помоћи који је Влада усвојила 25. јуна 2026. године.
Измена и допуна се односи на чланове 16. и 18. постојећег закона, који се односе на овлашћење за давање гаранције, односно на услове за давање гаранције Републике Србије.
Измена је у складу са Реформском агендом у области пословног окружења и развоја приватног сектора.
Предложеним изменама Закон о јавном дугу усклађује се са прописима о контроли државне помоћи, дефинише се да ће се за издавање гаранције наплаћивати накнада, а закон ће се примењивати од 1. јануара следеће године.
Изменама Закона о акцизама предложено је укидање ограничења од 20 одсто за колико, по сада важећем закону, Влада Србије највише може да смањи акцизе у случају раста цена нафте на светском тржишту.
Законом о акцизама који се сада примењује прописано је да, у случају раста цене сирове нафте на светском тржишту који негативно утиче на макроекономску стабилност у земљи, Влада може привремено смањити износе акциза из члана 9. тог закона, утврђене у складу са овим законом, за износе за које су повећане цене тих деривата нафте, с тим што то умањење не може бити веће од 20 одсто последњих објављених износа акциза.
Предложеним изменама брисан је део који каже да умањење не може да буде веће од 20 одсто.
Дефинисано је и како се динарски износи акциза на деривате нафте усклађују са годишњом инфлацијом.
У образложењу измена наводи се да су основни циљеви који би овим законом требало да се постижу садржани у чињеници да је у претходном периоду, због актуелних дешавања на Блиском истоку, дошло до повећања произвођачких цена деривата нафте из члана 9. Закона о акцизама услед раста цене сирове нафте на светском тржишту, што негативно утиче на макроекономску стабилност у земљи.
Имајући у виду повећање цене сирове нафте, као и билансне могућности буџета Србије, а у циљу очувања макроекономске стабилности и очувања стандарда грађана и неометаног снабдевања тржишта дериватима нафте, овим законом предлаже се да Влада може привремено смањити последње усклађене објављене износе акциза на поједине деривате нафте, и то износе акциза на оловни бензин, безоловни бензин и гасна уља (дизел горива), без ограничавања процента до којег се може вршити привремено умањење износа акцизе.
Наиме, према досадашњем законском решењу, Влада има могућност да, у случају раста цене сирове нафте на светском тржишту који негативно утиче на макроекономску стабилност у земљи, привремено смањи износе акциза за износе за које су повећане цене тих деривата нафте, с тим што то умањење не може бити веће од 20 одсто последњих објављених усклађених износа акциза на деривате нафте, и то на оловни бензин, безоловни бензин и гасна уља, односно дизел горива.
Имајући у виду актуелну ситуацију са ценом сирове нафте на светском тржишту, као и њену тенденцију даљег раста, која негативно утиче на макроекономску стабилност у земљи, у циљу редовног снабдевања тржишта дериватима нафте, очувања стандарда грађана, као и очувања привредне стабилности, предлаже се да Влада може привремено смањити последње усклађене објављене износе акциза, и то износе акциза на деривате нафте из члана 9. став Закона о акцизама, с тим да се овим предлогом не ограничава проценат до којег се може вршити привремено умањење износа акцизе.
С обзиром на то да се предложеним законским решењем не ограничава проценат до којег се може вршити привремено умањење износа акцизе на поједине деривате нафте, то за последицу може имати знатно умањење буџетских прихода од акциза на деривате нафте, те се овим законом предлаже да се приликом усклађивања износа акцизе на те деривате нафте са годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, као основица за усклађивање буду последњи објављени усклађени износи акциза на поменуте деривате нафте.
Спровођење планираних активности развоја система електронских фактура, у виду увођења могућности за представљање података који се односе на извоз, увођења новог евидентирања пореза на додату вредност, као и припреме за примену института прелиминарне пореске пријаве пореза на додату вредност, наводе се као најзначајнији разлози за доношење измена Закона о електронском фактурисању.
Од почетка примене првих обавеза прописаних Законом о електронском фактурисању, које су ступиле на снагу 1. маја 2022. године, систем електронских фактура константно се унапређује, пратећи нормативне интервенције не само у матичном пропису већ, пре свих осталих, и у прописима којима се уређује порез на додату вредност.
Самим успостављањем система електронских фактура постигнут је значајан искорак у јачању правне сигурности приликом размене захтева за исплату између субјеката јавног, односно приватног сектора.
Истовремено са почетком примене обавеза које су се односиле на издавање и пријем електронских фактура преко система електронских фактура, почеле су са применом и обавезе субјеката које су се односиле на електронско евидентирање обрачуна пореза на додату вредност.
Последњим изменама и допунама уведена је и обавеза електронског евидентирања претходног пореза, дакле евидентирања пореза на додату вредност обрачунатог у претходној фази промета, односно плаћеног при увозу добара.
Систем електронских фактура и субјекти који се њиме служе припремљени су за увођење могућности евидентирања набавке пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга од пољопривредника одређеног законом којим се уређује порез на додату вредност, односно електронско евидентирање набавке од пољопривредника.
Ово евидентирање ће, како се наводи, постати обавезно од 1. јула 2027. године, а евидентирање ће бити збирно.
За 1. јул 2027. године предвиђена је и примена одредаба о вршењу увида у податке о извозу, односно отпремању добара у складу са царинским прописима, приступом листи царинских декларација за извоз, односно отпремање добара.
Предложено је да примена закона почне од 1. јануара 2027. године, осим одредаба о електронском евидентирању набавке од пољопривредника и одредаба о листи царинских декларација за извоз, односно отпремање добара, које ће се примењивати од 1. јула следеће године.
