Током расправе на ванредној седници Скупштине Србије, на чијем дневном реду је и предлог ребаланса буџета, посланици и данас највише говоре о ребалансу и једнократној помоћи грађанима. Посланици власти подржавају предлог, истичући да већи приходи омогућавају бољу социјалну политику, док опозиција критикује повећање расхода кроз задуживање и оцењује да се ребаланс усваја пред изборе.
Посланик Српске напредне странке Жељко Ребрача рекао је да ребаланс буџета не значи промену циља, већ прилагођавање пута до његовог остваривања.
„Разговарамо о ребалансу у којем су приходи већи за 112,45 милијарди динара од првобитно планираних. Мислим да та чињеница говори више од много политичких оцена“, навео је Ребрача.
Он се осврнуо и на пројекте у области спорта који су завршени или су у току, међу којима су Национални стадион, Акватик центар, стадиони у Лозници, Лесковцу и Зајечару, као и спортске хале, базени и терени.
Посланици су расправљали и о једнократној помоћи грађанима. Посланици власти истичу да је политика Владе усмерена на бригу о грађанима и подсећају да ово није први пут да се даје једнократна помоћ.
Опозициони посланици, с друге стране, тврде да једнократна помоћ не представља бригу о грађанима, већ је називају „политичким популизмом пред изборе“, уз оцену да би права помоћ требало да буде усмерена на дугорочно побољшање животног стандарда.
Посланик Странке слободе и правде Пеђа Митровић оценио је да једнократна помоћ грађанима није стварна помоћ, већ „предизборни чек“ власти.
Он је тврдио да ће грађани новац који им буде исплаћен кроз једнократну помоћ почети да враћају држави већ након избора.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали одговорио је да је политика власти усмерена на бригу о грађанима и подсетио да једнократна помоћ није први пут исплаћена. Истакао је и да, према његовим речима, они који су раније били на власти сада противе мерама којима се грађанима помаже и ублажавају последице енергетске кризе.
„Ми са нашом политиком настављамо, исплата је, као што сам најавио, свим нашим пензионерима, свим онима који примају новчану социјалну помоћ, свим онима који примају дечији додатак, свим онима који примају борачки додатак и борци, исплата ће бити 14. септембра, као што смо и обећали, и ми од тог обећања одустати нећемо“, навео је Мали.
Посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић говорио је о предлозима измена Закона о судијама, Закона о јавном тужилаштву и Закона о Правосудној академији. Он је оценио да није тачно да Европска унија захтева од Србије управо таква законска решења, наводећи да ЕУ познаје више модела уласка у правосудни систем.
Ивановић је упитао министра правде Ненада Вујића зашто игнорише позив Друштва судија да се предлози закона повуку из процедуре. Такође је критиковао то што је седница сазвана по хитном поступку, оценивши да за такву процедуру, према његовом мишљењу, није било оправдања.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одговорила је да се седнице о ребалансу буџета увек сазивају по хитном поступку, јер је током трајања седнице државни трезор затворен.
„Не постоји власт која је ишла на ребаланс буџета, а која није то стављала по хитном поступку. Жао ми је што то не знате. Дакле, тек онда, када усвојимо ребаланс буџета, може да се откључа трезор и да држава настави да функционише и да настави плаћања. Због тога је по хитном поступку. Ова, као и свака у прошлости“, навела је Брнабић.
Народна посланица Зелено-левог фронта Марина Мијатовић, говорећи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о заштити лица са менталним сметњама, оценила је да предложене измене не доносе адекватну заштиту тих особа, већ, како је навела, „санкције, спутавање и изолацију“.
„Оно што је забрињавајуће у овом предлогу закона јесте да се сва лица са менталним сметњама сврставају у групу лица којима је одузета пословна способност“, рекла је Мијатовић.
Она је оценила да се предлогом, како тврди, занемарују права особа са менталним сметњама, укључујући њихово право да одлучују о сопственом здрављу и учествују у одређеним процесима.
